Kom aparatu za merenje šećera verovati?

Juče sam bila u situaciji da opet posumnjam u tačnost naših aparatića za merenje šećera u krvi.

Zbog vazduha u sistemu insulinske pumpe, što je inače moja noćna mora, šećer mi je odleteo na 17.5. Dala sam svega 1j korekcije, jer sam znala da ću hodati u sledećih barem sat vremena.

Nakon obavljenih par poslova, htela sam da se proverim da vidim "gde sam". U poslednje vreme sa sobom nosim TrueYou aparat, jer je mali i staje u džep, a kod kuće me, kao "glavni i odgovorni", služi stara dobra Performa.

Aparatić je pokazao 3.3?!? Kako je moguće, sa 17.5 uz samo jednu jedinicu? Iako nisam imala znake hipoglikemije (mada i oni ponekad mogu biti maskirani, te nisu parametar), pomislila sam "Ok, popiću sok za svaki slučaj". Nakon 15-ak minuta, aparat je pokazao 5.3, što sam i očekivala. 

Pošto sam znala da ću i dalje hodati, pojela sam bananicu i pošla dalje.

Kada sam stigla kući, izmerila sam šećer na TrueYou. Nije mi đavo dao mira, te proverih i na Performi i imala sam šta da vidim. Dva različita očitavanja. 

Kom aparatiću da verujem? Da li me je TrueYou prevario za hipo, pa sam se natrpala ugljenim hidratima bespotrebno? Da li me je obmanula Performa, koja mi to godinama nije činila? Šta raditi u ovakvim situacijama? I onako muku mučimo sa tračicama, samo mi još treba da se za svaku "sitnicu" merim dvaput :(

Setila sam se, po ko zna koji put, velike nemačke studije iz 2012. god., u kojoj su upoređivana 43 aparata za merenje šećera u krvi, dostupnih na evropskom tržištu u tom trenutku. Studija je sprovedena u celosti na 34 aparata, od kojih je 27 pokazalo da im merenje u ≥95% slučajeva ispunjava minimalne uslove DIN EN ISO 15197. Sedam aparata nije ni prošlo studiju. Oznaka CE ne garantuje tačnost podataka. Uvek ćete na pakovanju tračica naći "ogradu" u kom opsegu možete verovati aparatiću, pod kojim temperaturnim uslovima, da li mere na osnovu kapilarne krvi ili plazme (vrlo bitno!) i tsl.

Većina aparata za merenje šećera u krvi daje tačne rezultate, +/-10% kada vam je šećer u normalnom opsegu. Ali, što je šećer u krvi veći, to su i rezultati očitavanja nepouzdaniji. Zato, kada nisam baš sigurna u to što mi aparatić pokazuje, izmerim još jednom na drugoj ruci. Obično se pokaže drugačiji rezultat, što je normalno. Onda, pošto nemam drugog izbora, saberem oba i podelim na pola.

Doneti bitne odluke u takvim trenucima, kao što su da li i koliko dati insulina, jesti ili ne, biti fizički aktivan ili ne,  je vrlo teško! Glava u torbi! Volela bih kada bi proizvođači test trakica i aparata zaista mogli da se stave u našu kožu. Ali, verovatno je trka za profitom jača od želje da se sačuva život.

Celokupnu studiju možete pogledati OVDE. Videćete da nekih aparata i nema kod nas. Možda i bolje da ih nema :)

P.S. Kada ste zadnji put baždarili vaš aparat? :)