Mojoj mami i svim roditeljima

Jan. 1976. Dijagnostikovan Tip 1 dijabetes (insulin-zavisni od početka) sa nepunih šest. Lekari, of kors, ne znaju uzrok. Na slici prof. Necić, Boba & mua. Boba na obuci za samokontrolu i davanje insulina onim ogromantnim staklenim špricevima za iskuvavanje. Moji još uvek ne znaju šta ih je snašlo. Kao što su i današnji roditelji dece sa dijabetesom u haosu u početku. Dok ne pohvataju konce. Posle sve ide lakše.

Ja se ovde kezim jer:
a) slikaju me, zaboga! :)
b) sam skinula bolničku pidžamu na pruge i obukla omiljenog Speedy Gonzales-a :)
To što su me bockali shvatih kao moranje. I bila sam poslušno dete, pa je valjda i to bio plus.
ONA je dušu proplakala, znam. Da ja ne vidim i NIŠTA ne primetim. I ko zna šta još. A u septembru polazim u školu.
Pišem ovo i kao podršku svim roditeljima, ne samo njoj u čast. Meni beše svejedno što ću pojesti jabuku, jer palačinku ne smem. To je bilo tada, pre 40 godina.
Danas smo na konju (sa hvataljkama) po pitanju i terapije i samokontrole. Bravo mi :) #dolcevita