Setila sam se anegdote iz 2009. godine, kada sam za "Zdravstveni vodič" snimila emisiju o dijabetesu. Tumačila sam princip rada insulinske pumpe i prednosti savremenih tehnologija u izračunavanju nutritivnih vrednosti namirnica. Serijal se prikazivao na RTS-u i obrađivao je različite teme iz oblasti zdravstva.
Nekoliko dana po emitovanju, zvoni mi neko na vrata. Otvaram i prepoznajem stariju, debeljuškastu, ženu iz kraja, koju znam samo iz viđenja. Ona usplahireno počinje da mi objašnjava kako "ima šećer" koji nikako da sredi, kako je to muka velika itd. Čula je da imam aparat koji leči šećer, pa je došla da je stavim na taj aparat ako mogu. Nekako objasnih da "to nije to" i žena sa nevericom ode. Mislila je da sam je namerno odbila. Nudila čak i novac. Božemesačuvaj :)
Posle nekoliko sati, dolazi druga žena, takođe iz kraja. Sa istim zahtevom.
- Ma, odakle ste čuli da imam aparat koji leči šećer?, pitam.
- Videla sam na televiziji, a i rekla mi Dujka - ona će.
Dujka je jedna od onih žena u kraju koje "znaju" sve i svakog i glavna je "radio Mileva". Mesto dnevnog izveštavanja je, pretpostavljate, lokalna klupa.
Trebalo mi je vremena da objasnim i baba Dujki i ostalim ženama iz kraja da ne lečim dijabetes. Ostatak priče (znate, postoji tip 1 i tip 2 dijabetesa, bla-bla) nisu shvatile, no nije ni važno.
No comments:
Post a Comment